ŠTA NIJE U REDU SA MNOM

ČAK I AKO JE Marija, pedeset trogodišnja medicinska sestra, u svojim  dvadesetim i tridesetim gotovo konstantno trpela napade jakih bolova u grudima, lekari su joj rekli da je to stres, refluks kiseline ili, možete misliti, sve to samo - u njenoj glavi. Konačno je jedan kardiolog, specijalizovan za zdravlje srca kod žena, uradio kardiovaskularni ultrazvuk, koji je pokazao da Marija ima koronarnu mikrovaskularnu bolest, stanje koje se mnogo češće javlja kod žena nego kod muškaraca i koje uključuje zapušenja u manjim arterijama oko srca. Prošlo je neotkriveno u standardnom ispitivanju koje joj je uradilo više od tuceta kardiologa.

Nažalost, Marijin slučaj nije usamljen. Kada je reč o srčanim bolestima, nedavna istraživanja pokazuju da žene imaju 50% veće šanse od muškaraca da dobiju pogrešnu početnu dijagnozu nakon srčanog udara i 25% je veća verovatnoća da će im dijagnoza biti pogrešno postavljena nakon moždanog udara. To nije sve: Jedna nova studija Univerziteta u Kopenhagenu otkrila je da se ženama više od 700 oboljenja dijagnostikuje u proseku četiri godine kasnije nego muškarcima, a dve i po godine kasnije u slučaju kancera. Kod tamnoputih žena razlike u pružanju zdravstvene nege su još veće - uprkos činjenici da kod žena sa tamnom kožom često postoji veći rizik od razvijanja oboljenja poput moždanog udara i Alchajmerove bolesti. U čemu je fazon?

Uzmite u obzir činjenicu da su se medicinska istraživanja donedavno radila isključivo na belim muškarcima, mada su se rezultati primenjivali i na muškarce i na žene svih etničkih pripadnosti, kaže doktor medicine, Mark L. Graber,  osnivač i glavni medicinski službenik Društva za Unapređenje Dijagnoza u Medicini. Uzmite lek zolpidem, aktivni sastojak sredstva za spavanje Ambien-a. Na tržištu je bio više od 20 godina pre nego što su istraživači shvatili da muškarci brže metabolišu lek, što je značilo da je dozu za žene bilo potrebno prepoloviti. Velika većina onoga što znamo još uvek se temelji na studijama sprovedenim na muškarcima”, kaže on. ''I dok sada shvatamo da muškarci i žene mogu da imaju različite simptome i reakcije na lekove, lekare ne podučavaju o ovim razlikama”.                                                                                             
“VELIKA VEĆINA ONOGA ŠTO ZNAMO JOŠ UVEK SE TEMELJI NA STUDIJAMA SPROVEDENIM NA MUŠKARCIMA”

“Iako se ovo menja, predrasude takođe igraju ulogu”, kaže dr Marjorie Jenkins, osnivač i glavni naučni službenik Instituta za Zdravlje Žena Laura W. Bush, u Centru za Zdravstvene Nauke pri Teksaškom Tehnološkom Univerzitetu. „Odvojite minut i izguglajte „pacijenti sa srčanim bolestima“ i pogledajte slike koje se pojavljuju”, kaže dr Jenkins. „Videćete uglavnom slike muškaraca. Zatim guglajte “depresija” i primetićete da vam iskaču samo slike žena. Možda se ne čini previse strašno, ali rezultati ovog malog testa su podmukli - i reflektuju i promovišu implicitnu rodnu pristrasnost koja postoji u svima nama, uključujući i lekare“.

Povrh svega, žene obično imaju drugačiji stil kada predočavaju medicinske simptome od muškaraca, kaže dr Jenkins, i on se ne uklapa dobro s vremenom koje prosečan lekar može da provede sa pacijentima. Dok muškarci često prezentuju lekarima simptome na sažet način, kod žena je verovatnije da će nastupiti sa složenom naracijom o tome kako se osećaju. Dok objašnjavate da ste povredili leđa dok ste čistili kupatilo jer vam je familija bila u poseti, a suprug nije pomagao jer je gledao fudbal, prosečni lekar je obično u gužvi i za vas može da izdvoji samo oko sedam minuta. „Kada žena kazuje priču, a njen pružalac usluga je prekine, to čini da se ona oseti podcenjenom i nepoštovanom“, kaže dr. Jenkins, „što je može obeshrabriti da podeli što više informacija sa zdravstvenim radnicima - uključujući detalje koji bi mogli biti vitalni za dijagnozu " (Lekcija za žene: Pametno je odmah preći na stvar!)

DAKLE, ŠTA MOŽEMO DA UČINIMO POVODOM TOGA?

Razumevanje da problem pre svega postoji je dobar početak, kaže dr Graber, i može vas podstaći da budete proaktivni u interakciji sa svojim kliničkim timom. Ako smatrate da vas doktor otkačinje ili da lekar vaše probleme ne shvata ozbiljno, postavite svom lekaru jednostavno pitanje: „Šta bi još ovo moglo da bude?“ kaže doktor Graber, "Ovo je univerzalni protivotrov za dijagnostičke greške. U idealnom slučaju, ono će protresti vašeg doktora iz njegovog intuitivnog načina razmišljanja i podstaći ga da zaista razmotri druge mogućnosti”.

Doktor Jenkins se slaže i predlaže da postavljate još više pitanja ako mislite da vašem lekaru možda nešto promiče. „U redu je pitati stvari poput „Da li je ovo najbolji lek za mene?“ i „Da li postoji dovoljno podataka koji pokazuju da će to uspeti i kod žena kao i kod muškaraca?“, kaže ona. Kako bismo vam pomogli da se založite za sebe, razgovarali smo sa lekarima i istraživačima o stanjima za koja je najverovatnije da će biti pogrešno dijagnostikovana kod žena.

BOLESTI SRCA

Žene poput Marije dobijaju pogrešne dijagnoze delom zbog toga što žene često nemaju klasične simptome srčanih bolesti i srčanog udara kao muškarci, kaže Rekha Mankad, doktor medicine, kardiolog i direktor Klinike za Ženska Srca u klinici Mayo. "Iako bolovi u grudima i dalje predstavljaju primarni simptom, obično vidimo i druge, neodređene simptome poput opšteg umora, mučnine i bolova u leđima, vratu i vilici." Dodajte ovome činjenicu da su standardna ispitivanja koja lekari i dalje koriste za otkrivanje srčanih bolesti osmišljena i testirana na muškim srcima, pa nisu tako dobra u prepoznavanju srčanih bolesti kod žena koje imaju manje krvne sudove oko srca.

Ako osetite bol u grudima ili druge gore pomenute simptome, obratite se svom lekaru ili idite u urgentni centar. Poslaće vas na elektrokardiogram (EKG), koji predstavlja zlatni standard dijagnostičkog testiranja za srčani udar, kao i jedan od prvih koraka u postupku ispitivanja. Čak i ako nemate bolove u grudima, zatražite EKG i analize krvi kako biste proverili simptome srčanog udara, posebno ako posedujete faktore rizika za srčane bolesti, kaže dr Mankad. „Ako nešto nije u redu i medicinska obrada ne odgovara onome što osećate, u redu je tražiti još“.

ZAŠTITITE SEBE:
BOLEST SRCA

Zapitajte se da li imate bilo koji od ovih faktora rizika:

• Porodičnu anamnezu srčanih problema

• Visok krvni pritisak, dijabetes ili povišen holesterol

• Autoimunu bolest poput lupusa ili reumatoidnog artritisa

• Istoriju gestacijskog dijabetesa, preeklampsije ili eklampsije kada ste bili trudni

Sve ovo povećava vaše šanse i za bolesti srca i za moždani udar, pa ćete želeti da izvršite osnovni pregled zdravlja srca ako imate neki od faktora rizika.

AUTOIMUNE BOLESTI

Za postavljanje tačne autoimune dijagnoze potrebno je u proseku pet lekara i gotovo četiri godine, a prema Američkom Udruženju za Autoimune Bolesti žene čine ogromnih 75% obolelih od autoimunih bolesti,. Situaciju otežava to što su stvari poput umora, promena raspoloženja i bola simptomi bezbrojnih stanja, uključujući autoimuna - i često podstiču “sačekajte i vidite pristup”, kaže dr DeLisa Fairweather, direktorka translacionih istraživanja u Klinici Mayo u Džeksonvilu, Florida. 

Čak i ako vaš doktor naruči test krvi kako bi utvrdio da li imate visok nivo antitela (što bi značilo da vaš imuni sistem napada zdrave ćelije), mogu proći godine da se ta antitela pojave u dovoljno velikom broju da bi se otkrila. „U mnogim slučajevima se autoimune bolesti “krčkaju” i potreban je određeni nivo oštećenja da bi se pokazao na našem trenutnom testiranju”, kaže Fairweather. Žene takođe mogu biti “otkačene” zbog "preuveličavanja" bola, dodaje ona.

Budući da toliko delova tela može biti pogođeno autoimunim oboljenjem, možda bi bilo dobro da posetite psihologa i dva ili više lekara. U idealnom svetu, svi vaši pružaoci zdravstvenih usluga bi međusobno razgovarali o vašem slučaju. Da biste to olakšali, pokušajte da izaberete medicinski centar u kojem lekari koji su se specijalizovali za složene slučajeve zajedno rade kako bi utvrdili šta se dešava sa pacijentima, kaže Fairweather. „Sa autoimunim bolestima, ako se usredsredite na samo jednu stvar, nikada nećete postići napredak“.

ZAŠTITITE SEBE:
AUTOIMUNE BOLESTI

Ako imate simptome, zatražite analizu krvi koja otkriva antitela za najčešće autoimune bolesti - i uverite se da je vaš lekar otvoren za kontinuirano testiranje. Antitela mogu ukazivati na nekoliko oboljenja. „Idealno bi bilo da vam lekar uzima krv svake godine kako bi sagledao trendove i suzio mogućnosti“, kaže Fairweather. 

ENDOMETRIOZA I SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA

Melissa Randazzo je godinama imala izuzetno bolne menstruacije. "Svakog meseca bol je bio apsolutno neizdrživ, danima ne bih bila u stanju da odem na posao", kaže trideset dvogodišnja socijalna radnica u Njujorku. „Moj ginekolog bi mi rekao, „Sve je u redu, to je samo deo toga što čini ženu. “Trebalo je posetiti još dva lekara da bi Melissa-i bila dijagnostikovana endometrioza, stanje kod kojeg tkivo, koje inače oblaže unutrašnjost materice, raste izvan nje.

Leah Millheiser, doktor medicine, direktorka programa za žensku seksualnu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford kaže da često viđa žene poput Melissa-e koje su dobile dijagnoze u rasponu od SIC-a (sindrom iritabilnog kolona) do depresije. „Kada žena oseća bolove u karlici, mogu postojati uzroci koji nisu ginekološke prirode“, kaže dr Millheiser. "A test za endometriozu zahteva operaciju, koju pokušavamo da izbegnemo ukoliko ne mislimo da je to apsolutno neophodno.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je još jedno stanje koje često ostaje neotkriveno, obično zbog dijagnostičkih znakova - fizičkih simptoma (kao što su akne i dlake na licu i telu), dokaza u vidu analiza krvi o povišenim androgenim hormonima, neredovnih ili izostalih  menstruacija ili jajnika koji izgledaju abnormalno na ultrazvuku – koji nisu uvek pokazatelji ovog oboljenja na prvu loptu. „Uobičajeno, morate da imate dva od ovih simptoma, ali mnogi pacijenti imaju normalne laboratorije i nemaju tipičan PCOS izgled, a tada se dijagnoza pogrešno postavlja, kaže dr Millheiser.

Prvo, lekar će verovatno isključiti bolesti štitne žlezde i depresiju, koje se mogu javiti sa sličnim simptomima. Takođe, ako se bolovi u karlici pogoršaju neposredno pre početka menstruacije i osećate se iritirano ili imate simptome kao što su proređivanje kose ili gubitak kose, valunzi ili noćno znojenje, to mogu biti znaci perimenopauze - koja može početi i do 10 godina pre nego što menstruacija prestane.

Ako vam lekar prepiše tretman za vaše simptome, a on ne uspe, vredi ponoviti procenu dijagnoze, kaže dr Margaret E. Long, docent za akušerstvo i ginekologiju na klinici Mayo. „Recite svom lekaru „Predložili ste ovo, probala sam onoliko dugo koliko ste rekli da treba, a ne deluje,  šta je sledeći korak?“ Ako ne dobijete zadovoljavajući odgovor - druga doza, druga terapija ili dalje istraživanje - obratite se drugom lekaru.

ZAŠTITITE SEBE
ENDOMETRIOZA I PCOS

Ako su vam menstruacije neredovne ili ako imate neke nagoveštaje znaka PCOS-a, spomenite svom lekaru endometriozu i PCOS.

APNEJA TOKOM SPAVANJA

Do nedavno su specijalisti za spavanje mislili da je na svaku ženu sa apnejom tokom spavanja - poremećajem koji povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčane insuficijencije i moždanog udara - dolazilo devet ili deset muškaraca. Zahvaljujući istraživanjima tokom ranih devedesetih koja su se bavila i muškarcima i ženama, sada je jasno da je stvarni odnos više kao dva do tri muškarca na svaku ženu sa tim stanjem. Ipak, većini lekara i dalje promiču znaci kod žena, kaže dr Grace Pien, docent medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Johns Hopkins.

Jedan od razloga je taj što žene mogu da imaju nejasne simptome - poput hroničnog umora, osećaja slabosti i povećanja telesne težine - što mnoge doktore podstiče da ih leče od oboljenja kao što su usporen rad štitne žlezde i poremećaji raspoloženja, kaže dr Pien. “Veliki broj lekara još uvek poseduje ovu unapred definisanu predstavu da je pacijent sa apnejom tokom spavanja muškarac srednjih godina sa prekomernom težinom”, kaže ona. “To znači da se mnogim ženama čak i ne postavljaju pitanja o njihovom snu”. Takođe, tu je i činjenica da, dok mnoge žene podstiču svoje muževe da se jave specijalistima za spavanje ako hrču ili im se dogodi da im se zaustavi disanje, a zatim pokušavaju da dođu od vazduha usred noći, muškarci ne čine često to isto sa svojim ženama.

ZAŠTITITE SEBE
APNEJA TOKOM SPAVANJA

Apneja tokom spavanja trebalo bi da vam bude na radaru ako imate PCOS, problem sa hrkanjem, prekomernu težinu ili ako postoji porodična anamneza apneje tokom spavanja. Rizik po vas se takođe povećava nakon menopauze. Ako ste iscrpljeni, imate promene raspoloženja ili povećanje telesne težine ili se većinu dana osećate „kako ne treba“, razgovarajte o apneji tokom spavanja sa doktorom za primarnu zdravstvenu zaštitu.

KARCINOM DOJKE I JAJNIKA

Pored postojanja svesti o redovnim pregledima, kao i o napretku u tehnologiji snimanja namenjenoj otkrivanju raka dojke, pomislili biste da bi broj pogrešnih dijagnoza trebao biti nizak. Ipak, jedno istraživanje je pokazalo da je čak 31% svih slučajeva karcinoma dojke pogrešno dijagnostikovano.

Pitanje je dvojako, kaže Therese Bevers, doktor medicine, medicinski direktor Centra za Prevenciju Karcinoma dr Anderson i stručnjak za skrining i rano otkrivanje karcinoma. U nekim slučajevima (posebno kod duktalnog karcinoma in situ, ili skraćeno DCIS), razlikovanje benignih lezija poput atipične hiperplazije i karcinoma dojke u ranoj fazi predstavlja izazov. U drugim slučajevima (naročito kod invazivnog lobularnog karcinoma dojke), bolest se često ne ispoljava u vidu mase i možda je neće pronaći mamograf ili čak ni prateći sonogram. '' Žena može da kaže da joj jedna dojka deluje drugačije, a kada su mamograf i sonogram negativni, njen lekar može reći, "To su normalne promene do kojih dolazi sa godinama", kaže dr Bevers. „Do neke mere, morate se osloniti na sposobnost kliničara da prepozna sumnjive promene”.
Isto važi i za karcinom jajnika, koji se može javiti praćen suptilnim simptomima poput nadimanja - što mnoge lekare podstiče da pomisle da je u pitanju problem sa gastrointestinalnim poremećajima, kaže dr Bevers. Ovo, zajedno sa činjenicom da ne postoji test ranog otkrivanja, dovodi do dijagnoze samo kada je rak uznapredovao. U stvari, prema Američkom Društvu za Karcinom, samo oko 20% karcinoma jajnika se pronađe u ranoj fazi.

Nakon što ste uradili kolonoskopiju, posetili gastroenterologa i promenili način ishrane kako biste upravljali simptomima, a još uvek niste dobili odgovore (ili se ne osećate bolje), pitajte da uradite CT sken ili Magnetnu rezonancu ili zatražite uput za specijalistu za rak jajnika, kaže dr Bevers. „Kada je obrada negativna, ali simptomi i dalje postoje, morate stalno da pokušavate iznova” kaže ona.  „Morate samoj sebi da budete najbolji zastupnik.”

ZAŠTITITE SEBE:
KARCINOM DOJKE I JAJNIKA

Nakon dijagnoze karcinoma dojke, pribavite drugo mišljenje da biste potvrdili dijagnozu i plan aktivnosti. Isto važi i ako vam je rečeno da nemate rak, ali simptomi govore da nešto nije u redu. Takođe, recite svom doktoru o nadimanju, bolovima u stomaku ili drugim problemima u stomaku koji mogu ukazivati na karcinom jajnika.